Medijsko i autorsko pravo

Bogato iskustvo sticano u više od deset godina rada i saradnje sa različitim medijskim kućama – štampanim i elektronskim medijima u zemlji i inostranstvu opredelilo je advokata Travica Nikolu da bude uspešnih advokata u ovoj oblasti prava.

Medijsko pravo je pravna oblast koja reguliše radiodifuziju, oglašavanje, telekomunikacije, medijski deo informacionih tehnologija, entertainment, gejming i filmsku industriju, štampane i onlajn medijske servise, ali i pitanja cenzure, slobode govora, štampe, medijske etike, naknade štete prouzrokovane od strane medija, regulaciju veritkalne i horizontalne koncentracije vlasništva u medijima i drugo.

Medijsko i autorsko pravo je još uvek za većinu advokata u našoj zemlji velika nepoznanica, jer se sa tim delom prava vrlo retko u svojoj praksi sreću.

Medijsko i autorsko prаvo su raznovrsna i sve modernija prаvnа oblаst kojа pokrivа svаki televizijski sаdržаj, muziku, pozorište, rаdio, štаmpаne, oglаšаvаnje i drugo.

Prilikom pravljenja medijskih sadržaja, dolazi do nenamernih ali po nekada i namernih i vrlo svesnih “grešaka”. Ovakve greške su posebno česte u vreme elektronskih medija, kada je jedan od osnovih postulate medijskog rada postala brzina prenošenja informacije i manjak vremena da se informacija detaljno proveri pre nego bude objavljena. Mediji često neproverenim sadržajima znaju da pričine štetu, a koju kroz sudske postupke oštećenom, kasnije moraju da nadoknade.

Pored prethodno navedenog u današnje vreme vrlo su zastupljeni rijaliti programi u kojima se svakodnevno krše različiti zakoni, a najčešće od samih učesnika, koji ne biraju reči koje izgovaraju, jer često sami nisu svesni da čine kako krivična dela, tako i štetu drugim učesnicima.

Jedno od najčešćih pitanja u kontekstu medija i ljudskih prava, je gde prestaje pravo na slobodu medijskog izveštavanja i sloboda govora, a gde počinje zaštita privatnosti pojedinca. Odnosno u kom trenutku interes pojedinca prevagne nad interesom javnosti.

Zakonom o javnom informisanju i medijima propisani su uslovi za naknadu štete prouzrokovane radom medija.

S obzirom da mediji u Srbiji, nemaju svojstvo pravnog lica, objektivno je odgovoran izdavač medija za štetu koja je prouzrokovana nezakonitim objavljivanjem informacija. Za razliku od izdavača, odgovorni urednik i autor sadržaja odgovaraju po principu subjektivne odgovornosti, odnosno u slučaju dokazane krivice – odgovornosti koja se nađe na njihovoj strani.