Brak prema Porodičnom zakonu prestaje smrću supružnika, poništenjem i razvodom. Supružnici imaju pravo na razvod braka ako zaključe pismeni sporazum o razvodu. Svaki supružnik ima pravo na razvod braka ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvarivati zajednica života supružnika. Sudovi ne ulaze u pitanje razloga zbog koga se traži razvod, jer niko nikoga ne može protiv volje „zadržati“ u braku i stoga naš pravni sistem predviđa slobodu odlučivanja po tom pitanju.

Parnični postupak za razvod braka mora biti pokrenuta i završen za vreme života supružnika. Odluka o razvodu braka je strogo lična i niko ne može tražiti razvod tuđeg braka. Stoga i odredba Porodičnog zakona koja kaže da ako u toku bračnog spora umre jedan ili umru oba supružnika, prvostepeni sud će rešenjem utvrditi da se postupak obustavlja. Jedini izuzetak koji se predviđa u Porodičnom zakonu je da naslednici supružnika mogu nastaviti već započeti postupak radi utvrđivanja da je postojao osnov za razvod braka ili da naslednici supružnika koji su pokrenuli bračni spor predlogom za sporazumni razvod braka mogu nastaviti već započeti postupak, takođe, radi utvrđivanja da je postojao osnov za razvod braka.

Sporazumni razvod braka je svakako najjednostavniji, najefikasniji i za supružnike najjeftiniji načlin da se brak razvede. Supružnici se sporazumevaju o svim važnim pitanjima prestanka njihove zajednice života. Tako da sporazum obavezno mora da sadrži i pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine, ako je takva imovina stečena u toku trajanja braka. Sud se ne meša u deobu imovine supružnika. Ukoliko supružnici imaju decu obaveza supružnika je da sačine i sporazum o vršenju roditeljskog prava. Sud ima pravo da se meše u ovaj sporazum – da se ustanovi šta je najbolji interes deteta. Ovaj sporazum može imati oblik sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava ili sporazuma o samostalnom vršenju roditeljskog prava. Postupak se pokreće podnošenjem sudu predloga za sporazmni razvod braka uz koji se prilažu sporazum o deobi zajedničke imovine i sporazum o vršenju roditeljskog prava. Porodični zakon kaže da roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo. Sporazumnim razvodom braka, možete isto kao i razvodom po tužbi, da uredite imovinske odnose, kao i visinu doprinosa izdržavanju (alimentacija).

Kada dogovor nije moguć, budući da bilo koji supružnik ima pravo na razvod braka ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvarivati zajednica života supružnika, tada se podnosi sudu tužba za razvod braka. Tužba se podnosi osnovnom sudu koji se nalazi na području gde je prebivalište tuženog ili tamo gde je poslednje zajedničko prebivalište supružnika, a izuzetno i prema prebivalištu tužioca. Sud odlučuje imovini supružnika, koja može biti posebna i zajednička. Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu, a o udelu supružnika u zajedničkoj imovini, takođe može da se raspravlja pred sudom. Bivši supružnici prezime mogu da promene nakon prestanka braka i to u roku od 60 dana od dana prestanka braka, a smatra se da je brak prestao u trenutku kada je presuda o razvodu braka postala pravnosnažna. Ukoliko se neki od supružnika nalazi u inostranstvu i nije u mogućnosti da lično prisustvuje raspravama za razvod praka, stranke imaju mogućnost da angažuju advokata koga opunomoće da sve radnje u tom postupku vrši umesto njih.